Oni ne znaju za taj drugi svet koji vidoviti ljudi zovu višim svetom. Ali kao što okolnost da slepac stvari ne vidi nije dokaz da one ne postoje, tako ni neznanje ljudi za natčulni svet nije dokaz da on ne postoji. Pa i vidoviti ljudi moraju da se podvrgnu dugogodišnjem učenju i vežbanju pre nego što njihova opažanja postanu verodostojna.
Da bismo razumeli fizički svet, koji je svet delovanja, moramo da razumemo prvo vanzemaljski svet, jer to je svet uzroka. Mi vidimo tramvaje kako idu i telegrafe kako kucaju, ali tajanstvena sila koja oboje pokreće ostaje nam skrivena. Kažemo: To je elektricitet, ali to još nije objašnjenje.Time ne saznajemo ništa o sili samoj - samo zapažamo njeno delovanje.
Donesemo li posudu hladne vode u prostoriju niske temperature stvoriće se ledeni kristali i to možemo da pratimo. Zakoni po kojima se voda kristalizuje bili su čitavo vreme kao šema nevidljivo prisutni dok se voda nije smrzla. Prikazi iz viših svetova neprekidno na nas deluju, većini od nas su nepoznati, ali uprkos tome uspešni. Viši svetovi su svetovi uzroka i sila.
Mi nismo u stanju da razumemo ovaj niži svet pre nego upoznamo one snage i uzroke, čiji je on samo posledica.
Što se pak tiče stvarnosti tih nevidljivih svetova, to su svetovi koji u upoređenju sa fizičkim svetom većini izgledaju kao halucinacija, viši stvarni svetovi u kojima su predmeti trajniji i manje uništivi nego oni u telesnom svetu.
Primer: Nijedan arhitekta ne počinje da radi pre nego što napravi plan. On najpre mora da "izmisli zgradu" i tek kada u glavi ima jasnu sliku, pristupa gradnji. A i onda kada je njegova misao materijalizovana i kuća sagrađena, opet je misaona praslika trajnija od same zgrade - jer ova može da bude razorena, a ideja ostaje. Pa i ako arhitekta umre, njegova misao ostaje u pamćenju prirode.
astrosavet.rs
Komentari