Samoća nam je postala zamena za doručak.
Za sve protiv čega želimo da se borimo imamo i metode kojima se borimo. Usamljeni ljudi najčešće posegnu za pogrešnim metodama misleći da će na taj način uspeti da izbegnu tu grozotu zvanu – samoća, a da li će? Neće.
Koliko puta vam se desilo, ili znate nekoga kome se desilo, da ste pokušali da samoću savladate namernim, namenskim odlaskom među ljude? Koliko puta ste se i nakon velike žurke, dobrog izlaska, rođendana ipak vratile kući sa svojom vodiljom na S? Mnogo, sigurna sam, jer sam i sama bila u tome.
Koliko puta ste otkrile novi hobi, zanimaciju, kurs jezika, ili već neko drugo sredstvo kojim ćete zakupirati svoje vreme u nadi da nećete osetiti usamljenost? I šta se na kraju desilo? Propustili ste jedan čas, ili ste u nekoj drugoj prilici ostali sami sa svvojim glasnim mislima, i ponovo osvestili da je vaše drugo ja tu i da je glasnije od tišine.
Koliko puta ste započeli čitanje literature koja vas izuzetno zanima, ili maratonsko gledanje omiljene serije ili filma? Ali nakon odjave špice shvatile da nisu glavni glumci i vi jedini u toj sobi, tu je i samoća.Tada sam donela odluku da svoju samoću prigrlim, a isto savetujem i vama.
Ako mene pitate, sada iz iskustva znam, samoća oživljava. U samoći učimo kako da se oslonimo samo na sebe. Samoća nas čini jačima i boljima. Kada se jednom obratite svojoj samoći i kažete joj „hajde da budemo prijatelji”, tada vas i vaša samoća prihvati i prestane da vam stvara nemir, anksioznost, uznemirenost i netrpeljivost. Tada počnete da uživate daleko više u svojim osamljenim trenucima, nego u partiju sa 100 zvanica. Počnete da cenite trenutak tišine koji je u današnjem svetu potcenjen!
lepotaizdravlje
Komentari