Godišnje kruženje Zemlje oko Sunca po ekliptici još se naziva i "tropska godina", a to je zapravo period između dva uzastopna prolaska Sunca kroz takozvanu prolećnu tačku - prolećna ravnodnevnica ili ekvinocija. Trajanje te jedne godine, u kojoj Zemlja obiđe Sunce, ne može da se izrazi u celom broju, zbog čega po preciznom astronomskom računanju godina traje 365,24219 (odnosno 365,25 dana). Ta četvrtina dana svake četiri godine se spaja u jedan dan, pa imamo prestupnu godinu.
To pitanje je rešila još julijanska reforma kalendara (Gaj Julije Cezar, 46. god. pr. n. e.). Međutim, ako to uporedimo sa pravom tropskom godinom, brojke se ne poklapaju. Tropska godina je zapravo kraća, u proseku za 11 minuta i 15 sekundi, što znači da u samo 4 godine, naraste na 45 minuta, što u 400 godina čini razliku od 4.500 minuta, odnosno puna 3 dana i tri sata.
To pitanje "3 dana viška" rešila je dodatno gregorijanska reforma kalendara (papa Grgur XIII, 1582. god.) preuzimanjem koncepta prestupne godine tako da se u ciklusu od 400 godina oduzmu tri dana viška - na način da završne godine veka nisu više prestupne, odnosno nemaju 29. februar, ali da ga ona četvrta, deljiva s brojem 400 - ima. Na primer, to je bila 2000. godina, dok ih 1900, 1800. i 1700. nisu imale.
Ali, tako se samo kupilo nešto vremena, i to oko 3.200 godina, a nakon toga će biti potrebno iskorigovati kalendar za jedan dodatni dan - odnosno oduzeti ga. Naime, ostala su još ona 3 sata na 400 godina, što u 8 ciklusa od po 400 godina, dakle 3.200 godina - daje 24 sata, odnosno ceo jedan dan. Zato će se ta tri sata uzeti kod računanja početka proleća, čiji se početak svakih 400 godina pomera tri sata unazad.
Zašto smo zapamtili 21. 3. i još uvek ga ponavljamo?
Možemo zato reći da je proleće najkasnije počinjalo u godinama početka zadnjeg 400-godišnjeg ciklusa, a najranije krajem prvog veka novog ciklusa (2000. – 2400.). Ukoliko pogledamo prošli ciklus (1600. – 2000.), proleće je počinjalo najkasnije (21. marta), a upravo je u tom razdoblju cvetalo školstvo i obrazovanje, i postavljale su se neke temeljne zakonitosti koje su se upisivale u udžbenike. Još jedan je problem što je i u našim glavama ostao podatak kojeg je sada vrlo teško "prepraviti" makar živeli u informatički povezanom društvu.
ženskimagazin.rs
Komentari